PONUDA-OLIVER JANKOVIĆ/TEKSTOVI

Oliver Janković je rođen 1957. godine u Beogradu gde je završio studije na Filološkom fakultetu – slavistiku, na grupi za poljski jezik i književnost. Piše poeziju, prozu, drame i radio drame za decu i odrasle. Takođe se bavi i književnom kritikom.

Na Radio Skoplju, Radio Beogradu i Radio Novom Sadu emitovano mu je dvanaest radio drama za decu i odrasle. U emisiji prvog programa Radio Beograda “Dobro jutro deco” emitovano  mu je 5 tura po 12 kratkih priča. Živi i radi u Beogradu.

Član je UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE.

Proza
• ”Mit i zavičaj”, monografija, koautor (2000)
• ”Morska zvezda”, priče za decu (2000)
• ”Rasprodaja duše”, priče (2005)

Poezija
• ”Glas stvari” (2008)
• ”Talija i Melpomena” (2010)
• “Dva rekvijema i pregršt života” (2015)

Dramska dela
• ”Major Gavrilović”, monodrama (2001)
• ”Najvažnija unuka na svetu”, monodrama za decu (2001)
• ”Diskrecija zagarantovana”, monodrama (2007)

Radio drame emitovane na Radio Beogradu
• ”Madalena” (1988)
• ”Bitka kod Černjigova” (1993)
• ”Golubići” (1998)
• ”Poslednja bitka majora Gavrilovića” (2000)

Radio drame emitovane na Radio Skoplju
• ”Dan u luna parku” (1987)
• “Bocko, žućko i tužna pečurka” (1988)
• ”Madalena” (1989)
• ”Jonija, zemlja muzike” (1990)
• ”Bela planeta” (1994)
• ”Mađioničari” (1994)
• ”Etički princip” (1995)
• ”Zimska bajka” (1996)
• ”Gorki med” (1996)

Radio drame emitovane na Radio Novom Sadu
• ”Tužna pečurka” (2004)
• ”Prašina vremena” (2005)

• 1987 – II nagrada za radio dramu “Madalena” u oblasti naučne fantastike – konkurs Radio Beograda
• 2001 – III nagrada za kratku priču – konkurs časopisa Ulaznica
• 2012 – III nagrada za pesmu – konkurs Šumadijske metafore

• Konkursiregiona.net – Zlatne kočije – kratka priča – III nagrada na konkursu Ulaznica 2001 >> pročitajte priču OVDE
• 100 000 pesnika za promene-Beograd 2014  >> pogledajte video OVDE
• Radio drama – Poslednja bitka majora Gavrilovića – Radio Beograd 2014  >> poslušajte radio dramu OVDE
• Radio drama – Bitka kod Černjigova – Radio Beograd 2016  >> poslušajte radio dramu OVDE

Codec Studio ima tu čast da Vam ponudi dva dramska teksta, pisca Olivera Jankovića. U pitanju su: monodrama “Major Gavrilović” i, po rečima samog autora, plastična farsa “Brak na evropski način“.

Ukoliko ste zainteresovani da “oživite” likove i situacije, bilo kroz teatarski izraz ili video prikaz, slobodno nam se obratite!

---

• MAJOR GAVRILOVIĆ / monodrama (2001) – preuzmite deo teksta OVDE
  
  “Dragutin Gavrilović je rođen u Čačku 1882. godine. Završio je Vojnu akademiju i u Prvom svetskom ratu se istakao izvanrednom veštinom u komandovanju i ličnom hrabrošću. 1914. Godine je učestvovao u Kolubarskoj bici za koju je odlikovan Karađorđevom zvezdom. U odbrani Beograda 1915. teško je ranjen.
  Njegov govor vojnicima drugog bataljona desetog kadrovskog puka ušao je u istorije i anale ratovanja, ušao je legendu. Iza te legende stajao je ratnik, čovek. Ali u njegovom ratničkom srcu bilo je mesta za humanistu, muža, roditelja. Imao je četiri kćeri i jednog sina.
  Uvek sam se pitao kao čovek i pisac, da li je moguće u ličnosti jednog čoveka, jednog izuzetnog čoveka pomiriti ili uskladiti te suprotnosti. Kao odgovor na to pitanje nastala je ova monodrama o preispitivanju. Noć van vremena i prostora u kojoj mrtvi komandant stupa pred stroj svojih mrtvih boraca. Oni su poginuli braneći Beograd 1915, on je umro po završetku rata, ubrzo posle povratka iz nemačkog konc. logora Hamelburg.
  Monodrama predstavlja potresnu ispovest, ispovest pred ljudima koje je poveo u smrt, a sam ju je za dlaku izbegao. U danima i godinama posle Prvog svetskog rata Dragutina opterećuje pitanje – da li je moglo biti drugačije. Zar je moralo toliko života nestati pri odbrani prestonice?
  Majora Gavrilovića počinje da muči i lični sukob sa sinom Dragošem, takođe oficirom koji smatra da je generacija oficira njegovog oca loše vodila rat i žrtvovala previše vojnika u njemu.
  Međutim, nedugo zatim se nad ceo svet nadvija krvava senka Drugog svetskog rata. Kraljevina Jugoslavija se brani u aprilskom ratu 1941, brani se vrlo kratko, poražavajuće i uz ogroman broj zarobljenih vojnika koji završavaju u nemačkim logorima.
  Major Gavrilović je tragična ličnost,  razapeta između hrabrog čoveka, vojnika i nadasve rodoljuba s jedne i humaniste, muža i oca sa druge strane. On je ličnost koja nadrasta svoje vreme i ulazi u istoriju, ali pri tom u sebi večno nosi pečat tragedije jednog naroda i pečat lične, ljudske tragedije…”, Oliver Janković

• BRAK NA EVROPSKI NAČIN / plastična farsa (2009) – preuzmite deo teksta OVDE
  
  “Glavni likove komedije ”Brak na evroski način” Violeta i Aleksandar su supružnici srednjih godina. Njihov brak je sasvim dotrajao i ostalo je još samo da se razvedu. Međutim, sticajem srećnih okolnosti (koje se, kako se kasnije pokazuje i nisu bile baš srećne) oni dolaze na ideju da bračnu krizu reše kao pravi Evropljani, slobodnim i ekonomski nezavisnim statusom u braku.
  To traje neko vreme, ali počinje da ih opterećuje želja da se jedno pred drugim i pred ostalima pokažu kao uspešni, šarmantni i neodoljivi za suprotni pol. Kad prorade taština i karakteri pojavljuje se gospodin, odnosno mister Ninković. To je onaj isti arhetipski lik koji Nušićevu gospođu ministarku uči ”noblesu”. Međutim, on je u međuvremenu evoluirao i sada je zaogrnut ogrtačem trendova savremene Evrope. On se razbacuje sa nekoliko izlizanih fraza, prodaje ”usluge” ljubavne podrške, a zapravo najviše porodaje maglu za debele pare.
  Uvučeni u Ninkovićeve mahinacije svako na svoj način i svako za sebe, Aleksandar i Violeta ostaju željni one prave ljudske ljubavi i tipline. Ipak, previše ponosni da bi jedno drugom otkrili tu emocionalnu prazninu, oni posežu za seksulanim surogtima – posežu za plastikom – najpopularnijim materijalom i  svojevrsnim simbolom prvih decenija XXI veka.
  Što vreme i radnja ove komedije više odmiču, komedija sve više dobija gorak ukus, pretvara se u ironiju i najzad farsu – plastičnu farsu – kako glasi podnaslov ove drame.
  Ipak, kada slobodni bračni drugovi budu izmanipulisani i opelješeni do maksimuma, počinju  na celu stvar da gledaju drugim očima…”, Oliver Janković